Rtanj - energija novog iskustva
Nekada rudarsko, a danas turističko naselje – Rtanj, stečište je brojnih turista i zaljubljenika u prirodu. Najčešći posetioci su deca predškolskog i školskog uzrasta, sportske ekipe, kao i brojni planinari, izviđači i berači lekovitog bilja.
Rtanj ima dobru perspektivu da postane baza za alpiniste. Zato, ako sebe vidite u tom sportu, posetite nas.
Rtanj - planina za odmor i dušu
Planinu Rtanj, jednu od najlepših planina u Srbiji, odlikuju povoljni mikroklimatski uslovi, koji izuzetno povoljno utiču na čovekovo zdravlje. Bogatstvo prirode – samonikla jelova šuma na severnim obroncima, raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta, mnogobrojni prirodni izvori – podstiču razvoj ekološkog turizma. Na jugoistočnim padinama rasprostranjen je – rtanjski čaj (satureja montana). Rtanjski čaj, nadaleko je poznat po svojim lekovitim svojstvima. Koristi se za ublažavanje upala organa za disanje, varenje i mokraćnih kanala, kao i za lečenje spoljnih upala kože i sluzokože. Izuzetno je pogodno sredstvo za decu i odrasle, kao i zaštita od prehlade, kašlja, promuklosti i bronhitisa. Kod redovnog uzimanja jača otpornost sluzokože i preventivno deluje kod oboljenja disajnih organa, a naročito kod smetnji izazvanih maglovitim i vlažnim vremenom. Preporučuje se za lečenje dece i starijih osoba. Nadmorska visina na kojoj se nalazi turističko naselje Rtanj je 640 metara, a nadmorska visina same piramide planine Rtanj 1565 metara.
Pripada Karpatskim planinama, a najviši vrh Šiljak predstavlja prirodni fenomen kraškog reljefa. Rtanj je u podnožju uglavnom sastavljen od peščara i stena, a u višim delovima od krečnjaka.
- Sa južne strane padovi su blagi i prema podnožju se prostire visoravan koja se lagano spušta ka Sokobanji.
- Na severnoj strani Rtanj je izrazito odsečen sa oštrim grebenom pri vrhu.
- Na istočnom kraju grebena uzdiže se glavni vrh Šiljak.
- Severna strana planine prekrivena je šumama i pašnjacima, obrasla autohtonim biljnim vrstama i obiluje izvorima pitke vode. U ovom delu se nalazi i lovište koje se prostire na 6.368 ha. Najčešća lovna divljač su srne i divlje svinje.
Rtanj je izuzetno popularan među planinarima amaterima, koji planinu najčešće posećuju od početka aprila do kraja oktobra kada se organizuju usponi do Šiljka. U zimskim mesecima zbog oštrih klimatskih uslova vrh posećuju samo dobro pripremljeni planinari.
Rtanj je pre svega omiljeno turističko mesto za planinare amatere. Ljubitelji prirode, avanturisti i planinari ne propuštaju priliku da izađu na vrh Rtnja, sa koga se kad je vedro vreme vidi Dunav, Avala, Kopaonik, Stara planina, Vidin sa delom Bugarseke. Zato se kaže da je uspon na Rtanj, izlazak na krov Srbije.
Od početka aprila pa do kraja oktobra penjanje do vrha Šiljak organizuju ne samo planinarska udruženja već i obično građanstvo. U zimskim mesecima zbog oštrih klimatskih uslova vrh posećuju samo ozbiljniji planinari. Pored prelepih predela i odličnog vidikovca na vrhu u blizini se nalazi i Sokobanja, jedna od najznačajnijih banjskih centara u Srbiji.
Turističko naselje Rtanj (nadmorska visina 640 metara) u okruženju je listopadne i četinarske šume. Na području od oko 40 hektara prostire se park šuma, koju je, u vremenu između dva svetska rata, znalački pošumila porodica austrijskog Jevrejina Juliusa Minha, vlasnika nekadašnjeg rudnika „Rtanj“’. Park je opremljen pratećim objektima i uređenim stazama. Naselje se snabdeva čistom planinskom vodom. Čitavim područjem ekološke opštine Boljevac, dominira gorostasna piramida Rtanj (1.565m.).
U podnožju Rtnja nalaze se ostaci hrišćanskih starina: Crkva Svetog Nikole manastira Lapušnja, manastir Krepičevac i manastir Lozica. Ove tri svetinje predstavljaju prave spomenike istorije i svedoče da je nekad ovde cvetao duhovni život. Crkva Svetog Nikole i manastir Krepičevac podignuti su pre više od pet stotina godina, a Lozica se prvi put pominje 1455.godine.
Planina se naglo diže iz ravnice i završava skoro pravilnom kupom pa mnogi veruju da je i Rtanj piramida slična onima u susednoj Bosni.
Jednu od najlepših planina u Srbiji odlikuju povoljni mikroklimatski uslovi koji izuzetno utiču na zdravlje ljudi. Bogatstvo prirode – samonikla jelova šuma na severnim obroncima, raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta, mnogobrojni prirodni izvori – podstiču razvoj ekološkog turizma. Sva voda otiče kroz krečnjak, ponire, a onda, u nižim delovima izbija u jakim vrelima po ivici planine.
Zbog svoje lepote, netaknute prirode i retkih biljnih vrsta Rtanj je zaštićen od strane Zavoda za zaštitu prirode.
Planina Rtanj se monumentalno a mirno izdiže iz Crnorečke doline i završava pravilnom piramidom na visini od 1.566 metara. Nalazi se u istočnoj Srbiji nadomak Boljevca oko 200 km jugoistočno od Beograda.
Rtanjski čaj - Saturea montana
Rtanj je čuven i po endemskom bilju koje raste samo na ovoj planini i koje je zakonom zaštićeno. Najpoznatiji je svakako rtanjski čaj (Saturea montana) koji ima mnogobrojna lekovita svojstva. Rasprostranjen je na juigoistočnim padinama planine. Sve donedavno su svake godine 7. jula u okviru manifestacije „Sv Jovan Biljober“ organizovane berbe rtanjskog čaja, ali je zbog zabrinjavajuće proređenosti branje sada zabranjeno.
Nadaleko je poznat po svojim lekovitim svojstvima. Koristi se za ublažavanje upala organa za disanje, varenje i mokraćnih kanala, kao i za lečenje spoljnih upala kože i sluzokože. Izuzetno je pogodno sredstvo za decu i odrasle, kao zaštita od prehlade, kašlja, promuklosti i bronhitisa. Kod redovnog uzimanja, čaj jača otpornost sluzokože i preventivno deluje kod oboljenja disajnih organa, naročito kod smetnji izazavanih maglovitim i vlažnim vremenom. Preporučuje se za lečenje dece i starijih osoba. Po mnogima, to je do sada najefikasniji lek za posustalu potenciju.
Osetite magiju Rtnja
Da biste uspeli da osetite magiju koju je priroda nesebično dala ovoj planini, najbolje je da prošetate njenim stazama, da se popnete na najviši vrh Šiljak i uživate u neverovatnom pogledu koji će vam se ukazati. U zavisnosti od toga u koliko ste dobroj kondiciji, vreme za uspon i spust varira. Na planini postoje mesta za kampovanje i odmor, na kojima uvek možete stati da predahnete.
Avantura koja prati šetnju i obilazak Rtnja je ipak neprocenljiva. Smenjivanje gustih šuma i kamenitih predela, ravnih i neravnih površina i izobilje lekovitog bilja, ono je što možete iskusiti ako odlučite da upoznate ovu planinu. Pogled koji se pruža kilometrima unaokolo i čist vazduh, kao nagrada vas očekuju na vrhu.
Kao simbol planine, na vrhu Šiljak (1565m) nalazi se još jedan kuriozitet koji turisti rado posećuju. U pitanju su ruševine nekadašnje crkve – kapele Svetog Đorđa. Ova crkva je pored toga što se nalazi na najvišem vrhu Rtnja, zanimljiva jer ju je 1935. godine uz pomoć 1.000 radnika u čast muža, izgradila žena vlasnika rudnika „Rtanj“ nakon njegove smrti. Danas se na njenom mestu nalaze ruševine, jer su je tragači za zlatom u više navrata rušili uz pomoć dinamita.
Pored nekadašnje crkve – kapele, još jedna od nezaobilaznih turističkih atrakcija Rtnja je jama Ledenica koja se nalazi na jugoistočnoj strani najvišeg vrha ove planine. Prekrivena glinom i kamenim blokovima, pedeset metara dugačka, ona ujedno predstavlja jedinu ledenicu u kršu Istočne Srbije u kojoj su zabeležene niske temperature vazduha. Jedinstven je doživljaj doći do prostrane dvorane ove jame i prošetati njenim neobičnim tlom.
Ukoliko ste ljubitelj prirode, svežeg vazduha i zdrave hrane, obavezno posetite Rtanj. Ovaj velelepni gorostas, nalazi se na pola puta između Paraćina i Zaječara. Na samom vrhu planine nalaze se ostaci kapele koju je gospođa Greta Minh, nekadašnja vlasnica rudnika „Rtanj“, sagradila u znak sećanja na svog supruga Juliusa Minha. Naime, pordica Minh je iz Moravske u Srbiju došla u drugoj polovini 19. veka. Najpre je 1870. godine u Paraćinu osnovala prvu fabriku tekstilne proizvodnje, da bi zatim formirala firmu pod nazivom „Braća Minh“.
Julius Minh je uspeo da ubedi oca, Samuila Minha, da višak profita uloži u otvaranje rudnika u Srbiji. Koncesiju za istraživanje i eksploataciju uglja na Rtnju, Minhovi su dobili 1902. godine. Iste godine su otvorili rudnik „Rtanj“. Ugalj je iz rudnika „Rtanj“ do Paraćina transportovan volovskim kolima, sve do 1912. godine, kada je izgrađena državna pruga uskog koloseka između Paraćina i Zaječara.
Interesantan je podatak, da je 1908. godine u rudniku radilo 150 radnika. Na žalost, Prvi svetski rat je naterao porodicu Minh da ode iz Srbije i praktično, prekine eksploataciju uglja u rudniku „Rtanj“. Za vreme rata, Nemci su tri godine eksploatisali rudnik. Prilikom povlačenja, iz Srbije, uništili su mašine, kao i sam ugljenokop.
Nakon oslobođenja Srbije, Minhovi su se vratili na Rtanj. Pred njima je bio nimalo lak zadatak. Morali su da ulože mnogo truda i sredstava kako bi osposobili rudnik za ponovni rad. Rtanjski ugalj bio je na daleko poznat i veoma tražen. Razlog za veliku potražnju bio je sasvim jednostavan. Ugalj je bio prvoklasan i imao je toplotni efekat 7.000 kalorija. Zbog toga je bio tražen u Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji…
Samuilo Minh je umro u 1919. godine, u jednom bečkom sanatorijumu. Njagov najstariji sin Julius je preuzeo upravljanje rudnikom, zajedno sa braćom Adolfom i Aleksandrom. Upravljanje rudnikom je iziskivalo mnogo rada i veliki broj neprespavanih noći. Julius je putovao svuda po svetu. Jednom prilikom boraveći u Sloveniji, radi lečenja, upoznao je bolničarku Gretu, jevrejku austrijskog porekla, kojom se ubrzo i oženio.
Vlasnici rudnika "Rtanj"
Greta i Julius nisu imali svoje dece ali su zato vodili računa o svojim radnicima i nihovoj deci. Da je to bilo tako, govori nam i podatak, da je zaslugom gospođe Grete, 1922. godine otvorena prva privatna škola u ovom kraju. Daleke 1929. godine, naselje Rtanj je imalo 2.000 stanovnika. Te iste godine, privatnu školu Minhovih, pohađao je 61 učenik. Prilikom proslave Svetog Save, preko 200 učenika i predškolaca je dobilo bogate poklone od gospođe Minh. Dobre đake, Minhovi su stipendirali, kao i napredne šegrte, tokom daljeg usavršavanja širom Srbije.
Vodili su računa o svom rudniku. Dovodili su stručnjake sa svih strana, rudarske inženjere i radnike. Tako je zabeleženo da je 1922. godine radilo 423, a 1923. godine čak 500 radnika i 15 činovnika i nadzornika. Minhovi su izgradili udobne stanove za svoje radnike, otvorili zdravstvenu ambulantu sa lekarem i bolničarem, kafanu, prodavnicu životnih namirnica, pekaru, bioskop sa stotinu mesta. Subotom i nedeljom su rudari mogli da se opuste uz duvački orkestar, koji je brojao 25 svirača. Godine 1936. je otvoren Sokolski dom. U okviru doma sagrađena je i sportska sala, jedna od prvih u Srbiji, sa sportskim igralištem, koje je korišćeno za sletove sokolskog društva.
Park – šuma na Rtnju
Park – šumu na Rtnju, uredio je i prilagodio porodičnoj potrebi bivši vlasnik rudnika ‘’Rtanj’’, austrijski Jevrejin Julius Minh, u vreme između dva svetska rata, na prostoru od oko 40 hektara. U Park – šumi na Rtnju posađeno je 3200 ruža, tako da se nije video ugalj koji je prolazio kolosekom. Park je imao i vrtlara koji je vodio računa o parku, biljkama i stazama u parku.Unutar samog parka, vlasnici su izgradili više objekata različitih namena i smišljeno ih estetski prilagođavali prirodnom ambijentu. Sama njihova kuća bila je na samom ulasku u park.
Najvredniji prateći objekat park – šume na Rtnju je, takozvani ‘’Rozarijum’’, kružni objekat od kamena, sa staklenom kupolom, prekrivenom ružama penjačicama. Porodica Minh je vodila računa, ne samo o ljudima, nego i o naselju Rtanj. Putujući po svetu, donosili su rastinje iz različitih krajeva sveta. Njihov park je bio nadaleko poznat, i to ne samo po retkim biljkama, nego i po interesantim objektima. I danas se mnogi posetioci Rtnja, dive ‘’Rozarijumu’’, koji se ponosno uzdiže između dve tise. Pored ‘’Rozarijuma’’, koji je najvredniji i najlepši objekat u estetskom pogledu, postojala je i staklena bašta, sa toplim lejama, u kojima je proizvođen rasadni materijal. Svojom lepotom, posebno se isticala česma, čije je postolje zidano od kamena crvene boje, a gornji deo od sige. Na ivici parka, bila je kuglana, u kojoj su se rudari družili i zabavljali u slobodno vreme.
Porodica Minh je 40 godina gazdovala rudnikom „Rtanj“. To je bio period napretka čitavog kraja.
Julius Minh je 1935. godine izvršio samoubistvo u svom stanu u Beogradu. Tada je gospođa Greta, sa Juliusovom braćom, Alfredom i Aleksandrom, preuzela rukovođenje nad rudnikom. Greta Minh je obožavala svog muža i zbog toga je odlučila da u znak sećanja na njega, sagradi crkvicu – kapelu, na vrhu Rtnja. Kapelu je gradilo 1.000 radnika, a osveštana je 1936. godine.
Za vreme Drugog svetskog rata, Nemci su ponovo eksploatisali rudnik. Greta je bila prinuđena da se povuče iz naselja Rtanj i da živi u selu Ilino kod porodica Stamenković i Radenković, sve do svoje smrti 1947. godine.
Nekada rudarsko, a danas turističko naselje Rtanj, stečište je brojnih turista i zaljubljenika u prirodu. Najčešći posetioci su deca predškolskog i školskog uzrasta, sportske ekipe kao i brojni planinari, izviđači i berači lekovitog bilja. Na jugoistočnim padinama Rtnja raste nadaleko čuveni rtanjski čaj (Saturea montana), koji je poznat po svojim lekovitim svojstvima.
Legende o planini Rtanj
Legende o planini sa čijeg se vrha može videti ušće Save u Dunav, mitovi o skrivenom blagu u njenoj utrobi, tajne o vanzemaljcima i užarenim kuglama koje je nadleću, priče o pozitivnoj energiji kojom zrači ali i zadivljujuća lepota, veličina, savršen geometrijski oblik i lekovito bilje koje raste samo na njenim obroncima, čine Rtanj zagonetnim delom prirode čije tajne još uvek nisu otkrivene. Misteriozni veo koji prekriva Rtanj čini da se naučnici i dalje spore oko toga da li je ova planina drevna piramida, delo prirode ili viših sila.
Jedno je sigurno, iz ravnica Istočne Srbije naglo se diže planina koja izaziva divljenje. Na njenim obroncima savršenog oblika raste retko lekovito bilje, a mnoštvo podzemnih izvora, pećina i jama krase skrivene delove njene unutrašnjosti.
Zbog svega toga Rtanj predstavlja fenomen koji iz godine u godinu privlači sve veći broj turista, naučnika, avanturista i planinara. Svako ko je bar jednom posetio ovu planinu tvrdi da je osetio neobjašnjivu energiju, da vazduh drugačije miriše a da priroda koja je okružuje izgleda potpuno nestvarno. Neki tvrde da su se uz pomoć čuvenog rtanjskog čaja izlečili, a drugi da su ovde našli mir.
Da li ste znali bajku o postanku Rtnja?
Nekada davno, još pre sto puta sto godina, više nego što ima najstariji čovek koji je živi ispod Rtnja i zna ovu priču – Rtanj nije bio planina..
… na njegovom vrhu nije bio otvor bezdana, a ispod njega nije bio izvor Mirovske reke.
Na mesto Rtnja stajao je tvrdi dvorac jednog čarobnjaka, koji je čuvao svu okolinu i delio ljudima, kako su kad zaslužili, nekada dobro, nekada zlo. Najviša kula ovog dvorca bila je visoka koliko je sada visok Rtanj. U tom dvorcu ovaj čarobnjak je čuvao svoje ogromno blago. Tamo nikada niko nije ušao, a o ogromnom bogatstvu su stalno kružile priče u narodu. Ljudi su hteli da dođu do tog blaga, ali nisu znali kako. Sastajali su se i dogovarali, mislili i domišljali, ali nisu ništa smislili.
Jednog dana dođe neka starica, pa kad čuje šta ovi ljudi žele, reče im, da je ona majka sunca i meseca i da se ovaj čarobnjak nikada nije pokoravao volji njene dece, pa će im zato pomoći.
– Reče, da će čarobnjaku dati neke trave i omađijati ga, pa će on tražiti najlepšu devojku sa okolnih zelenih polja, a kad je zatraži, neka mu dadu najlepšu, ali i najlukaviju.
I zaista, posle nekog vremena, čarobnjak zatraži najlepšu čobanicu sa zelenih polja i oni mu je dadoše. Ta devojka je bila najlepša, ali je bila ćerka jedne zle i opake žene, čija je majka bila veštica.
I tako prvi put ljudska noga prekorači prag ovog dvorca, gde je svaka odaja bila puna zlata. Devojka je živela u izobilju u dvorcu čarobnjaka, ali je stalno domišljala, kako će blago da potkrada i šalje ljudima. Na svoju najveću žalost, jednoga dana ona dozna od čarobnjaka tajnu njegovog dvorca: ako se i jedan zlatnik iznese iz dvorca, sve će buknuti i izgoreti u plamenu, a iz podruma će se osloboditi zla reka, koju on čuva zatvorenu i iz njene bistre vode dobija srebrne ribice, išarane crvenim koralima i crnim alemom, i poteći. To je bila tajna, koju niko nije znao. Ne mogavši da se dokopa blaga, devojka reši da napakosti čarobnjaku.
Jednoga dana, kad on ne beše u dvorcu, ona uze šaku zlatnika, iznese ih preko praga i baci. Odjednom dvorac zahvati vatra, sve zlato poče polako da se topi i zatapa vrata i prozore, i kako se zlato topilo ono se slivalo niz kule i gradilo ogromnu kupu na čijem se vrhu stvori rupa, odakle je kuljao gust dim i pepeo, koji je zatrpavao okolinu, a otopljeno zlato se izlivalo niz strane kule. Zla reka se oslobodi iz podruma dvorca, poče polako da gasi zlato i pretvara ga u tvrdi kamen, a u unutrašnjosti stvori jezero, gde čuva svoje srebrne ribice išarane crvenim koralima.
I tako se ovde stvori planina i podeli zelena polja na dva dela, a zbog njenog šiljatog vrha planini dadoše ime Rtanj.
Legende ili istina?
Čak i oni koji ne veruju u priče o vanzemaljcima, užarenim loptama i energetskim poljima, ne mogu a da se ne zapitaju da li su priče koje prate planinu gotovo savršenog geometrijskog oblika istinite. Neki od podataka do kojih su naučnici došli jesu da Rtanj emituje energije koje su veoma korisne za ljudsko zdravlje.
Takođe, posebnim instrumentom za registraciju bioenergetskih i elektromagnetnih zračenja došlo se do snimaka koji pokazuju da Šiljak, najviši vrh planine Rtanj uglavnom upija energiju, a mesto Svetilište u podnožju planine, uglavnom zrači. Interesantno je i to da je na pojedinim mestima na planini izmereno daleko veće zračenje nego u urbanim sredinama.
Priče o neobičnim letelicama koje kruže oko Rtnja, užarenim loptama, vanzemaljcima i glasovima na nepoznatim jezicima za koje pojedinci tvrde da su čuli, još uvek su neproverene. Ono što je do sada utvrđeno jeste da Rtanj ima nagib strana identičan onom na piramidi posvećenoj Mesecu u Meksiku, kao i uglove koji se poklapaju sa onima na Keopsovoj piramidi. Slučajnost ili…?
