Планина Ртањ

Ртањ

енергија новог искуства

Планина Ртањ и истоимено насеље у њеном подножју стециште су планинара, излетника и заљубљеника у природу која није штедела енергију стварајући непонивљив амбијент у коме се преплићу мириси ендемичних биљака, зимзелене и листопадне шуме, па је сваки удисај ваздуха лековит и окрепљујући.

Ртањ

планина за одмор и душу

Ртањски чај

Сатуреа монтана

Ртањ је чувен и по ендемском биљу које расте само на овој планини и које је законом заштићено. Најпознатији је ртањски чај (Сатуреа монтана) који има многобројна лековита својства. Препоручује се за лечење деце и старијих особа. Посебно је делотворан као помоћно средство за лечење прехладе и обољење дисајних органа. Према неким искуствима, ртањски чај се сматра изузетним афродизијаком.

Распрострањен је на југоистичним падинама планине.

Осетите

магију Ртња

Да бисте успели да осетите магију коју је природа несебично дала овој планини најбоље је да прошетате њеним стазама, да се попнете на највиши врх Шиљак и уживате у невероватном погледу који ће вам се указати. У зависности од кондиције, време за успон и спуст варира. На планини постоје места за камповање и одмор, на којима увек можете стати да предахнете.
Смењивање густих шума и каменитих предела, равних и неравних површина и обиље лековитог биља, магију палнинарења чине потуном. На врху вас очекује поглед који се пружа километрима унаоколо.

Једна од незаобилазних туристичких атракција Ртња је јама Леденица која се налази на југоисточној страни највишег врха ове планине. Прекривена глином и каменим блоковима, педесет метара дугачка, она уједно представља једину леденицу у кршу источне Србије, у којој су забележене ниске температуре ваздуха. 

Као симбол планине, на врху Шиљак (1565м) налази се објекат који туристи радо посећују. У питању су рушевине некадашње цркве – капеле Светог Ђорђа. Ову цркву је уз помоћ 1.000 радника и рудара, 1934. године, у знак сећања на свог супруга Јулијуса, подигла Грета Минх. Породица Минх газдовала је рудником Ртањ до почетка Другог светског рата.
Уколико сте љубитељ природе, свежег ваздуха и здраве хране, обавезно посетите Ртањ. Овај велелепни горостас, налази се на пола пута између Параћина и Зајечара, а од Београда је удаљен око 200 километара

Први власници рудника „Ртња“

породица Минх

Пордица Минх је из Моравске у Србију дошла у другој половини 19. века. Најпре је 1870. године у Параћину основала прву фабрику текстилне производње, да би затим формирала фирму под називом „Браћа Минх“. Вишак профита су потом улагали у отварање рудника, а концесије за истраживање и отварање рудника на Ртњу добили су 1902. године. Већ 1908. године у руднику је радило 150 рудара, а угаљ је према Параћину транспортован воловском запрегом, све до 1912. године, када је изграђена пруга уског колосека.

Породица Минх улагала је у изградњу инфраструктуре рудника, а пред сам почетак Балканских ратова завршена је жичара дуга пет километара, планинска железничка пруга којом су се кретали вагонети са угљем, парна електрична централа, сепарација угља, рударски станови.

Балкански ратови су прекинули експлоатацију угља на Ртњу, Минхови су напустили рударско насеље, а Немци су 1915. године заузели рудник и три године експлоатисали угаљ. После ослобођења, породица Минх се 1918. године враћа на Ртањ и обнавља производњу у руднику, који је повлачењем Немаца био демолиран и поплављен. После смрти власника рудника, Самуила Минха, 1919. године, управљање рудником преузео је његов најстарији син Јулиус, са браћом Адолфом и Александром.

Рудари и стручњаци долазили су из различитих крајева, а 1923. године, у руднику је радило 550 радника и 15 чиновника. Око рудника се формирало насеље, а Минхови су за потребе рударских породица градили и опремали станове, отворили приватну школу, амбуланту, продавницу, пекару, биоскоп у соколском дому, који је у то време био реткост у Србији. Изграђен је и терен на коме су се одржавали слетови. У сећању старијих Ртањаца, потомака некадашњих рудара, посебно место заузима Грета Минх, Јулиусова супруга, коју је упознао током лечења у словеначком санаторијуму, где је била болничарка. Газдарица Грета је била изузетно хумана и дарежљива према деци рудара. Њеном заслугом је отворена школа, а уочи великих празника деца су добијала поклоне. Браћа Минх су стипендирала надарене ђаке и шегрте, ради даљег усавршавања у разним градовима Србије. У рударском насељу, 1929. године, живело је 2000 људи.

Јулиус Минх је 1935. године, под неразјашњеним околностима, у свом стану у Београду извршио самоубиство. Његово место у првављању рудником преузима супруга Грета. На врху Ртња, у знак сећања на супруга, Грета је подигла цркву-капелу, посвећену Светом Ђорђу. Минхови су газдовали рудником пуних 40 година, што је утицало на економски напредак читавог краја.

За време Другог светског рата, Немци су поново преузели рудник, Грета се склонила у село Илино и ратне и поратне године проживела у породици Раденковић, чији су чланови били радници рудника. Умрла је 1947. године.

Парк – шума

на Ртњу

Парк шуму на Ртњу, уредили су и прилагодили окружењу и породичној потреби бивши власници рудника, у време између два светска рата, на простору од око 40 хектара. Засађено је 150 врста дрвећа и украсног шибља које су Минхови доносили са путовања по разним крајевима Европе. У парку је засађено и 3200 ружа, нарочито дуж колосека којим су се кретали вагонети, тако да се угаљ није могао видети. Парк је имао и вртлара који је бринуо о растињу и парковским стазама. Унутар самог парка власници су изградили више објеката различитих намена и естетски их прилагодили природном амбијенту. Њихова вила била је на самом уласку у парк.

Највреднији пратећи објекат парк – шуме на Ртњу је ‘’Розаријум’’, кружни објекат од камена, са стакленом куполом, који је био прекривен ружама пузавицама. И данас се многи посетиоци Ртња, диве ‘’Розаријуму’’, који се поносно уздиже између два стабла тисе. Поред ‘’Розаријума’’, који је највреднији и најлепши објекат у естетском погледу, постојала је и стаклена башта са топлим лејама у којима је узгајан расадни материјал. Својом лепотом, посебно се истицала чесма, чије је постоље зидано од камена црвене боје, а горњи део од сиге. На ивици парка, била је куглана, у којој су се рудари дружили и забављали у слободно време.

Розаријум

Један од најупечатљивијих објеката изграђен између два светска рата, у време када је Рудиком Ртањ управљала и газдовала породица Минх, је Розаријум. Објекат се налази на самом улазу у парк шуму коју су Минхови формирали на површини од око 40 хектара. Недалеко од Розаријума налазила се породична вила и други објекти који су заједно чинили амбијенталну целину и представљали функционалну допуну за одмор и пријем гостију.

Розаријум је осмишљен као посебно обликована пергола, декорисана засадом ружа пузавица које су се гранале до металног свода и стварале живу цветну куполу. Овај објекат није био само вртни украс, већ је показивао природну раскош поднебље у коме је настао. Камен као основни материјал допремљен је из самог мајдана и уграђен је тако да се стапа са околином. Полукружне жардињере и клупе за одмор, вештином неимара, обликоване су ненаметљиво дуж прилазног степеништа које води до Розаријума, стожера читаве композиције. Стубови Розаријума грађени су од сиге, материјала такође нађеног на простору Ртња. Локација око Розаријума дендролошки је посебно негована, тако да је објекат заједно са биљкама чинио упечатљиву естетику целину, о чему сведоче сачуване фотографије.

Розаријум има кружни облик. Круг симболизује јединство и целину, евоцира психичку стабилност, подстиче проток мисли, носи симболику вечности и представља кључ за разумевање читавог универзума. Боравак у Розаријуму пружа могућност истинске контенплације уз поглед на планину.

Према сећању и причама старијих Ртањаца, Грета Минх је након смрти супруга и подизања капела на врху Ртња њему у част, често седела у Розаријуму, са погледом, усмереним ка врху планине.

Легенде

о планини Ртањ

Легенде о планини, митови о скривеном благу у њеној утроби, тајне о ванземаљцима и ужареним куглама које је надлећу, приче о позитивној енергији којом зрачи и задивљујућа лепота, савршен геометријски облик и лековито биље које расте само на њеним обронцима, чине Ртањ загонетним делом природе чије тајне још увек нису откривене. Мистерионазни вео који прекрива Ртањ изазива спорење око тога да ли је ова планина древна пирамида, део природе, или виших сила.

Због свега тога Ртањ из године у годину привлачи све већи број туриста, научника, авантуриста и планинара. Свако ко је једном посетио ову планину тврди да је осетио необјашњиву енергију, да ваздух другачије мирише а  природа која је окружује изгледа потпуно нестварно. Неки тврде да су се уз помоћ чувеног ртањског чаја излечили, а други да су овде нашли мир.

Да ли сте знали бајку

о постанку Ртња?

Некада давно, још пре сто пута сто година, више него што има најстарији човек који је живи испод Ртња и зна ову причу, Ртањ није био планина. На његовом врху није био отвор бездана, а испод њега није био извор Мировске реке.
На месту Ртња стајао је тврди дворац једног чаробњака, који је чувао сву околину и делио људима, како су кад заслужили, некада добро, некада зло. Највиша кула овог дворца била је висока колико је сада висок Ртањ. У том дворцу овај чаробњак је чувао своје огромно благо. Тамо никада нико није ушао, а о огромном богатству су стално кружиле приче у народу. Људи су хтели да дођу до тог блага, али нису знали како. Састајали су се и договарали, мислили и домишљали, али нису ништа смислили.
Једног дана дође нека старица, па кад чује шта ови људи желе, рече им, да је она мајка сунца и месеца и да се овај чаробњак никада није покоравао вољи њене деце, па ће им зато помоћи.
Рече, да ће чаробњаку дати неке траве и омађијати га, па ће он тражити најлепшу девојку са околних зелених поља, а кад је затражи, нека му даду најлепшу, али и најлукавију.
И заиста, после неког времена, чаробњак затражи најлепшу чобаницу са зелених поља и они му је дадоше. Та девојка је била најлепша, али је била ћерка једне зле и опаке жене, чија је мајка била вештица.
И тако први пут људска нога прекорачи праг овог дворца, где је свака одаја била пуна злата. Девојка је живела у изобиљу у дворцу чаробњака, али је стално домишљала, како ће благо да поткрада и шаље људима. На своју највећу жалост, једнога дана она дозна од чаробњака тајну његовог дворца: ако се и један златник изнесе из дворца, све ће букнути и изгорети у пламену, а из подрума ће се ослободити зла река, коју он чува затворену и из њене бистре воде добија сребрне рибице, ишаране црвеним коралима и црним алемом, и потећи. То је била тајна, коју нико није знао. Не могавши да се докопа блага, девојка реши да напакости чаробњаку.
Једнога дана, кад он не беше у дворцу, она узе шаку златника, изнесе их преко прага и баци. Од‌једном дворац захвати ватра, све злато поче полако да се топи и затапа врата и прозоре, и како се злато топило оно се сливало низ куле и градило огромну купу на чијем се врху створи рупа, одакле је куљао густ дим и пепео, који је затрпавао околину, а отопљено злато се изливало низ стране куле. Зла река се ослободи из подрума дворца, поче полако да гаси злато и претвара га у тврди камен, а у унутрашњости створи језеро, где чува своје сребрне рибице ишаране црвеним коралима.
И тако се овде створи планина и подели зелена поља на два дела, а због њеног шиљатог врха планини дадоше име Ртањ.

Легенде

или истина?

Чак и они који не верују у приче о ванземаљцима, ужареним лоптама и енергетским пољима, не могу а да се не запитају да ли су приче које прате планину готово савршеног геометријског облика истините. Неки од података до којих су научници дошли јесу да Ртањ емитује енергије које су веома корисне за људско здравље.

Такође, посебним инструментом за регистрацију биоенергетских и електромагнетних зрачења дошло се до снимака који показују да Шиљак, највиши врх планине Ртањ углавном упија енергију, а место Светилиште у подножју планине, углавном зрачи. Интересантно је и то да је на појединим местима на планини измерено далеко веће зрачење него у урбаним срединама.

Приче о необичним летелицама које круже око Ртња, ужареним лоптама, ванземаљцима и гласовима на непознатим језицима за које појединци тврде да су чули, још увек су непроверене. Оно што је до сада утврђено јесте да Ртањ има нагиб страна идентичан оном на пирамиди посвећеној Месецу у Мексику, као и углове који се поклапају са онима на Кеопсовој пирамиди. Случајност или не, творевина природе или богова, Ртањ је планина коју свакако ваља посетити, осетити његову енергију, оплеменити душу и окрепити тело.