Rtanj
energija novog iskustva
Planina Rtanj i istoimeno naselje u njenom podnožju stecište su planinara, izletnika i zaljubljenika u prirodu koja nije štedela energiju stvarajući neponovljiv ambijent u kome se prepliću mirisi endemičnih biljaka, zimzelene i listopadne šume, pa je svaki udisaj vazduha lekovit i okrepljujući.
Rtanj
planina za odmor i dušu
Rtanj pripada Karpatskim planinama, u podnožju je uglavnom sastavljen od peščara i stena, u višim delovima od krečnjaka. Najviši vrh Šiljak predstavlja prirodni fenomen kraškog reljefa.
Nadmorska visina same piramide planine Rtanj je 1.565m. Sa južne strane padovi su blagi i prema podnožju se postire visoravan koja se lagano spušta ka Sokobanji. Na severnoj strani Rtanj je izrazito odsečen sa oštrim grebenom pri vrhu. Severna strana planine prekrivena je šumama i pašnjacima, obrasla autohtonim biljnim vrstama i obiluje izvorima pitke vode. Jugoistočne padine obrasle su rtanjskim čajem (saturea montana), poznatom po svojim lekovitim svojstvima. Sa vrha planine, kada je vedro vreme, vidi se Dunav, Avala, Kopaonik, Stara planina, Vidin sa delom Bugarske. Zato se govori da je uspon na Rtanj, izlazak na krov Srbije.
Rtanj je 2018. godine proglašen specijalnim rezervatom prirode, zbog endemične i reliktne flore i faune, kao i specifičnog oblika i sastava reljefa. Rezervat se prostire na površini od 4.997 hektara, a u okviru prirodnog dobra postoje tri zone koje imaju različite stepene zaštite. Specifični oblici reljefa uticali su na formiranje bogatog i jednostavnog sastava flore i faune. Od ukupno 3.662 vrste flore Srbije, 18% raste na Rtnju. Jedan od najznačajnijih centra biodiverziteta istočne Srbije su pašnjaci. Na ovoj planini postoji raznovrsna fauna vodozemaca i gmizavaca, poput planinskog mrmoljka ili kratkonogog guštera. Ihtiofauna je takođe bogata autohtonim vrstama, među kojima su potočna pastrmka, potočna mrena i krkuša.
Danas se, na ovom prostoru može razlikovati oko 100 vrsta drveća i šiblja. Od listopadnog drveća ovde se može naći: jasika, planinski brest, dafina, trilovina, sofora, beli grab, srebrna lipa, leska, ruj. Od četinara zastupljena je bodljikava smrča, dugoigličava jela, tisa, ariš i žbunje, kao što je višelisni glog, kalina i drača.
Bogatstvo prirode, samonikla jelova šuma na severnim obroncima, raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta, mnogobrojni prirodni izvori, podstiču razvoj ekološkog turizma. Sva voda otiče kroz krečnjak, ponire, a u nižim delovima izbija u jakim vrelima po ivici planine.
Rtanjski čaj
Saturea montana
Rtanj je čuven i po endemskom bilju koje raste samo na ovoj planini i koje je zakonom zaštićeno. Najpoznatiji je rtanjski čaj (Saturea montana) koji ima mnogobrojna lekovita svojstva. Preporučuje se za lečenje dece i starijih osoba. Posebno je delotvoran kao pomoćno sredstvo za lečenje prehlade i oboljenje disajnih organa. Prema nekim iskustvima, rtanjski čaj se smatra izuzetnim afrodizijakom.
Rasprostranjen je na jugoističnim padinama planine.
Osetite
magiju Rtnja
Ako želite da osetite magiju koju je priroda nesebično dala ovoj planini najbolje je da prošetate njenim stazama, da se popnete na najviši vrh Šiljak i uživate u neverovatnom pogledu koji će vam se otvoriti. Na planini postoje mesta za kampovanje i odmor, na kojima uvek možete stati da predahnete.
Doživljaj koji prati šetnju i obilazak Rtnja je neprocenjiv. Smenjivanje gustih šuma i kamenitih predela, ravnih i neravnih površina i obilje lekovitog bilja, magiju planinarenja čine potpunom.
Jama Ledenica koja se nalazi na jugoistočnoj strani najvišeg vrha ove planine, neponovljiva je atrakcija. Prekrivena glinom i kamenim blokovima, 50m dugačka, ona ujedno predstavlja jedinu ledenicu u kršu istočne Srbije, u kojoj su zabeležene niske temperature vazduha.
Kao simbol planine, na vrhu Šiljak (1.565m) nalazi se objekat koji turisti rado posećuju. U pitanju su ostaci nekadašnje crkve – kapele Svetog Đorđa. Ovu crkvu je uz pomoć 1.000 radnika i rudara. 1934. godine, u znak sećanja na svog, tragično preminulog supruga Juliusa, podigla Greta Minh. Ukoliko ste ljubitelj prirode, svežeg vazduha i zdrave hrane, obavezno posetite Rtanj. Ovaj velelepni gorostas, nalazi se na pola puta između Paraćina i Zaječara, a od Beograda je udaljen oko 200km.
Prvi vlasnici rudnika „Rtnja“
porodica Minh
Pordica Minh je iz Moravske u Srbiju došla u drugoj polovini 19. veka. Najpre je 1870. godine u Paraćinu osnovala prvu fabriku tekstilne proizvodnje, da bi zatim formirala firmu pod nazivom „Braća Minh“. Višak profita su potom ulagali u otvaranje rudnika, a koncesije za istraživanje i otvaranje rudnika na Rtnju dobili su 1902. godine. Već 1908. godine u rudniku je radilo 150 rudara, a ugalj je prema Paraćinu transportovan volovskom zapregom, sve do 1912. godine, kada je izgrađena pruga uskog koloseka.
Porodica Minh ulagala je u izgradnji infrastrukture rudnika, a pred sam početak Balkanskih ratova završena je žičara duga pet kilometara, planinska železnička pruga kojom su se kretali vagoneti sa ugljem, parna električna centrala, separacija uglja, rudarski stanovi.
Balkanski ratovi su prekinuli eksploataciju uglja na Rtnju, Minhovi su napustili rudarsko naselje, a Nemci su 1915. godine zauzeli rudnik i tri godine eksploatisali ugalj. Posle oslobođenja, porodica Minh se 1918. godine vraća na Rtanj i obnavlja proizvodnju u rudniku, koji je povlačenjem Nemaca bio demoliran i poplavljen. Posle smrti vlasnika rudnika, Samuila Minha, 1919. godine, upravljanje rudnikom preuzeo je njegov najstariji sin Julius, sa braćom Adolfom i Aleksandrom.
Rudari i stručnjaci dolazili su iz različitih krajeva, a 1923. godine, u rudniku je radilo 550 radnika i 15 činovnika. Oko rudnika se formiralo naselje, a Minhovi su za potrebe rudarskih porodica gradili i opremali stanove, otvorili privatnu školu, ambulantu, prodavnicu, pekaru, bioskop u sokolskom domu, koji je u to vreme bio retkost u Srbiji. Izgrađen je i teren na kome su se održavali sletovi. U sećanju starijih Rtanjaca, potomaka nekadašnjih rudara, posebno mesto zauzima Greta Minh, Juliusova supruga, koju je upoznao tokom lečenja u slovenačkom sanatorijumu, gde je bila bolničarka. Gazdarica Greta je bila izuzetno humana i darežljiva prema deci rudara. Njenom zaslugom je otvorena škola, a uoči velikih praznika deca su dobijala poklone. Braća Minh su stipendirala nadarene đake i šegrte, radi daljeg usavršavanja u raznim gradovima Srbije. U rudarskom naselju, 1929. godine, živelo je 2000 ljudi.
Julius Minh je pod nerazjašnjenim okolnostima, u svom stanu u Beogradu izvršio samoubistvo. Njegovo mesto u prvavljanju rudnikom preuzima supruga Greta. Na vrhu Rtnja, u znak sećanja na supruga, Greta je podigla crkvu-kapelu, posvećenu Svetom Đorđu. Minhovi su gazdovali rudnikom punih 40 godina, što je uticalo na ekonomski napredak čitavog kraja.
Za vreme Drugog svetskog rata, Nemci su ponovo preuzeli rudnik, Greta se sklonila u selo Ilino i ratne i poratne godine proživela u porodici Radenković, čiji su članovi bili radnici rudnika. Umrla je 1947. godine.
Park – šuma
na Rtnju
Park šumu na Rtnju, uredili su i prilagodili okruženju i porodičnoj potrebi bivši vlasnici rudnika, u vreme između dva svetska rata, na prostoru od oko 40 hektara. Zasađeno je 150 vrsta drveća i ukrasnog šiblja, koje su Minhovi donosili sa putovanja po raznim krajevima Evrope. U parku je zasađeno i 3200 ruža, naročito duž koloseka kojim su se kretali vagoneti, tako da se ugalj nije mogao videti. Park je imao i vrtlara koji je brinuo o rastinju i parkovskim stazama. Unutar samog parka, vlasnici su izgradili više objekata različitih namena i estetski ih prilagodili prirodnom ambijentu. Njihova vila bila je na samom ulasku u park.
Najvredniji prateći objekat park – šume na Rtnju je ‘’Rozarijum’’, kružni objekat od kamena, sa staklenom kupolom, koji je bio prekriven ružama puzavicama. I danas se mnogi posetioci Rtnja, dive ‘’Rozarijumu’’, koji se ponosno uzdiže između dva stabla tise. Pored ‘’Rozarijuma’’, koji je najvredniji i najlepši objekat u estetskom pogledu, postojala je i staklena bašta sa toplim lejama u kojima je uzgajan rasadni materijal. Svojom lepotom, posebno se isticala česma, čije je postolje zidano od kamena crvene boje, a gornji deo od sige. Na ivici parka, bila je kuglana, u kojoj su se rudari družili i zabavljali u slobodno vreme.
Da li ste znali bajku
o postanku Rtnja?
Nekada davno, još pre sto puta sto godina, više nego što ima najstariji čovek koji je živi ispod Rtnja i zna ovu priču, Rtanj nije bio planina. Na njegovom vrhu nije bio otvor bezdana, a ispod njega nije bio izvor Mirovske reke.
Na mestu Rtnja stajao je tvrdi dvorac jednog čarobnjaka, koji je čuvao svu okolinu i delio ljudima, kako su kad zaslužili, nekada dobro, nekada zlo. Najviša kula ovog dvorca bila je visoka koliko je sada visok Rtanj. U tom dvorcu ovaj čarobnjak je čuvao svoje ogromno blago. Tamo nikada niko nije ušao, a o ogromnom bogatstvu su stalno kružile priče u narodu. Ljudi su hteli da dođu do tog blaga, ali nisu znali kako. Sastajali su se i dogovarali, mislili i domišljali, ali nisu ništa smislili.
Jednog dana dođe neka starica, pa kad čuje šta ovi ljudi žele, reče im, da je ona majka sunca i meseca i da se ovaj čarobnjak nikada nije pokoravao volji njene dece, pa će im zato pomoći.
Reče, da će čarobnjaku dati neke trave i omađijati ga, pa će on tražiti najlepšu devojku sa okolnih zelenih polja, a kad je zatraži, neka mu dadu najlepšu, ali i najlukaviju.
I zaista, posle nekog vremena, čarobnjak zatraži najlepšu čobanicu sa zelenih polja i oni mu je dadoše. Ta devojka je bila najlepša, ali je bila ćerka jedne zle i opake žene, čija je majka bila veštica.
I tako prvi put ljudska noga prekorači prag ovog dvorca, gde je svaka odaja bila puna zlata. Devojka je živela u izobilju u dvorcu čarobnjaka, ali je stalno domišljala, kako će blago da potkrada i šalje ljudima. Na svoju najveću žalost, jednoga dana ona dozna od čarobnjaka tajnu njegovog dvorca: ako se i jedan zlatnik iznese iz dvorca, sve će buknuti i izgoreti u plamenu, a iz podruma će se osloboditi zla reka, koju on čuva zatvorenu i iz njene bistre vode dobija srebrne ribice, išarane crvenim koralima i crnim alemom, i poteći. To je bila tajna, koju niko nije znao. Ne mogavši da se dokopa blaga, devojka reši da napakosti čarobnjaku.
Jednoga dana, kad on ne beše u dvorcu, ona uze šaku zlatnika, iznese ih preko praga i baci. Odjednom dvorac zahvati vatra, sve zlato poče polako da se topi i zatapa vrata i prozore, i kako se zlato topilo ono se slivalo niz kule i gradilo ogromnu kupu na čijem se vrhu stvori rupa, odakle je kuljao gust dim i pepeo, koji je zatrpavao okolinu, a otopljeno zlato se izlivalo niz strane kule. Zla reka se oslobodi iz podruma dvorca, poče polako da gasi zlato i pretvara ga u tvrdi kamen, a u unutrašnjosti stvori jezero, gde čuva svoje srebrne ribice išarane crvenim koralima.
I tako se ovde stvori planina i podeli zelena polja na dva dela, a zbog njenog šiljatog vrha planini dadoše ime Rtanj.
Legende
ili istina?
Čak i oni koji ne veruju u priče o vanzemaljcima, užarenim loptama i energetskim poljima, ne mogu a da se ne zapitaju da li su priče koje prate planinu gotovo savršenog geometrijskog oblika istinite. Neki od podataka do kojih su naučnici došli jesu da Rtanj emituje energije koje su veoma korisne za ljudsko zdravlje.
Takođe, posebnim instrumentom za registraciju bioenergetskih i elektromagnetnih zračenja došlo se do snimaka koji pokazuju da Šiljak, najviši vrh planine Rtanj uglavnom upija energiju, a mesto „Vrelo“ u podnožju planine, uglavnom zrači. Interesantno je i to da je na pojedinim mestima na planini izmereno daleko veće zračenje nego u urbanim sredinama.
Priče o neobičnim letelicama koje kruže oko Rtnja, užarenim loptama, vanzemaljcima i glasovima na nepoznatim jezicima za koje pojedinci tvrde da su čuli, još uvek su neproverene. Ono što je do sada utvrđeno jeste da Rtanj ima nagib strana identičan onom na piramidi posvećenoj Mesecu u Meksiku, kao i uglove koji se poklapaju sa onima na Keopsovoj piramidi. Slučajnost ili ne, tvorevina piramide ili bogova, Rtanj svakako valja posetiti, osetiti njegovu energiju, oplemeniti dušu i okrepiti telo.
