ЗАВИЧАЈНА КУЋА ВАЈАРКЕ ЉУБИНКЕ САВИЋ – ГРАСИ У ИЛИНУ
Љубинка Савић-Граси рођена је у Илину 1922. године. Основну школу и нижу гимназију завршила је у Илину и Бољевцу, а потом у Нишу Бановинску женску стручну школу за уметне радове. Академију ликовних уметности и постдипломске студије (специјалку) завршила је у Београду, у класи професора Алојза Долинара. За време студија упознала је свог супруга вајара Јосипа Грасија, професора на Академији. Од 1959. године радила је као школски ликовни педагог.
Љубинка је живела и радила у Београду, али је до краја остала везана за родни крај, за рођаке и пријатеље у њему. Умрла је у Београду 1. децембра 1999. године.
Уметнички опус Љубинке Савић – Граси чине споменици и спомен обележја, скулптуре жене и детета, њене трајне инспирације, преље… више од стотину портрета највећих умова, уметника, историјских личности, утканих у нашу и светску историју, у облику медаљона и плакета, али и као пуна пластика.
Најчешће је радила у гипсу, теракоти и бронзи, а најмање у камену, њеној највећој љубави.
Портрет Николе Тесле у Бољевцу, Ђорђа Симеоновића у Подгорцу, Ђуре Јакшића у Сумраковцу и спомен чесма у Кривељу најважнији су радови које је поклонила завичају.
Од краја педесетих година па до последње самосталне изложбе у “Цвијети Зузорић“ 1992. године, Љубинка Савић – Граси је излагала неколико пута самостално, али на бројним колективним изложбама, највише Удружења ликовних уметника Србије.
Као члан Међународне организације за медаље (Ф.И.Д.Е.М.) излагала је у Кракову, Будимпешти, Лисабону, Фиренци, Стокхолму, Колорадо Спрингсу и Лондону.
Дела јој се чувају у Народном музеју, Музеју града Београда, Историјском музеју Србије, Музеју Николе Тесле, разним местима и установама у земљи, као и у приватним збиркама у земљи и иностранству.
