Rtanj – energija novog iskustva
Nekada rudarsko, danas turističko naselje Rtanj, stečište je brojnih turista i zaljubljenika u prirodu. Najbrojniji posetioci su deca predškolskog i školskog uzrasta, sportske ekipe, planinari, izviđači i berači lekovitog bilja. Rtanj ima dobru prespektivu da postane baza za alpiniste. Zato, ako sebe vidite u tom sportu, posetite nas.
Rtanj – planina za odmor i dušu
Planinu Rtanj, jednu od najlepših planina u Srbiji, odlikuju povoljni mikroklimatski uslovi, koji povoljno utiču na zdravlje. Bogatstvo prirode,samonikla jelova šuma na severnim obroncima, raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta, mnogobrojni prirodni izvori dobra su osnova za razvoj ekološkog turizma. Jugoistočne padine obrasle su rtanjskim čajem (saturea montana). Rtanjski čaj poznat je po svojim lekovitim svojstvima. Koristi se za ublažavanje upala organa za disanje, varenje i mokraćnih kanala, lečenje spoljnih upala kože i sluzokože. Kod redovnog uzimanja jača otpornost sluzokože i preventivno deluje kod oboljenja disajnih organa, a naročito kod smetnji izazvanih maglovitim i vlažnim vremenom. Preporučuje se za lečenje dece i starijih osoba.
Nadmorska visina same piramide planine Rtanj je 1565 metara, a turističko naselje Rtanj, nalazi se u samom podnožju na 640 metara.
Rtanj pripada Karpatskim planinama, u podnožju je uglavnom sastavljen od peščara i stena, u višim delovima od krečnjaka. Najviši vrh Šiljak predstavlja prirodni fenomen kraškog reljefa.
Sa južne strane padovi su blagi i prema podnožju se prostire visoravan koja se lagano spušta ka Sokobanji.
Na severnoj strani Rtanj je izrazito odsečen sa oštrim grebenom pri vrhu.
Na istočnom kraju grebena uzdiže se glavni vrh Šiljak.
Severna strana planine prekrivena je šumama i pašnjacima, obrasla autohtonim biljnim vrstama i obiluje izvorima pitke vode. U ovom delu se nalazi i lovište koje se prostire na 6.368 ha. Najčešća lovna divljač su srne i divlje svinje.
Rtanj je izuzetno popularan među planinarima amaterima, koji planinu najčešće posećuju od početka aprila do kraja oktobra kada se organizuju usponi do Šiljka. U zimskim mesecima zbog oštrih klimatskih uslova vrh posećuju samo dobro pripremljeni planinari.Sa vrha plnine, kad je vedro vreme, vidi se Dunav, Avala, Kopaonik, Stara planina, Vidin sa delom Bugarseke. Zato se kaže da je uspon na Rtanj, izlazak na krov Srbije.
U podnožju se nalaze ledenice iz kojih je moguće izvaditi led koji se formira usled neprekidne promaje koja obara temperaturu u ledenici. Danas se, na ovom prostoru može razlikovati oko 100 vrsta drveća i šiblja. Od listopadnog drveća ovde se može naći: jasika, planinski brest, dafina, trilovina, sofora, beli grab. Od četinara zastupljena je bodljikava smrča, dugoigličava jela, tisa, ariš i žbunje, kao što je višelisni glog, kalina i drača.
Zbog svoje lepote, netaknute prirode i retkih biljnih vrsta Rtanj je zaštićen od strane Zavoda za zaštitu prirode.
Bogatstvo prirode, samonikla jelova šuma na severnim obroncima, raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta, mnogobrojni prirodni izvori, podstiču razvoj ekološkog turizma. Sva voda otiče kroz krečnjak, ponire, a u nižim delovima izbija u jakim vrelima po ivici planine.
Planina se naglo diže iz ravnice i završava skoro pravilnom kupom, pa mnogi veruju da je i Rtanj piramida slična onima u susednoj Bosni.
U podnožju Rtnja nalaze se ostaci hrišćanskih starina: Crkva Svetog Nikole manastira Lapušnja, manastir Krepičevac i manastir Lozica. Ove tri svetinje predstavljaju spomenike istorije i svedoče da je nekad ovde cvetao duhovni život. Crkva Svetog Nikole i manastir Krepičevac podignuti su pre više od pet stotina godina, a Lozica se prvi put pominje 1455.godine
Turističko naselje Rtanj (nadmorska visina 640 metara) u okruženju je listopadne i četinarske šume. Na prostoru od oko 40 hektara prostire se park šuma, koju je u vremenu između dva svetska rata, znalački pošumila porodica austrijskog Jevrejina Juliusa Minha, vlasnika nekadašnjeg rudnika „Rtanj“.
Rtanjski čaj – Saturea montana
Rtanj je čuven i po endemskom bilju koje raste samo na ovoj planini i koje je zakonom zaštićeno. Najpoznatiji je svakako rtanjski čaj (Saturea montana) koji ima mnogobrojna lekovita svojstva. Rasprostranjen je na juigoistočnim padinama planine. Sve donedavno su svake godine 7. jula u okviru manifestacije „Sv Jovan Biljober“ organizovane berbe rtanjskog čaja, ali je zbog zabrinjavajuće proređenosti branje sada zabranjeno.
Preporučuje se za lečenje dece i starijih osoba. Prema nekim iskustvima, rtanjski čaj se smatra izuzetnim afrodizijakom.
Osetite magiju Rtnja
Da biste uspeli da osetite magiju koju je priroda nesebično dala ovoj planini, najbolje je da prošetate njenim stazama, da se popnete na najviši vrh Šiljak i uživate u neverovatnom pogledu koji će vam se ukazati. U zavisnosti od kondicije, vreme za uspon i spust varira. Na planini postoje mesta za kampovanje i odmor, na kojima uvek možete stati da predahnete.
Avantura koja prati šetnju i obilazak Rtnja je neprocenljiva. Smenjivanje gustih šuma i kamenitih predela, ravnih i neravnih površina i obilje lekovitog bilja, magiju palninarenja čine potunom. Na vrhu vas očekuje pogled koji se pruža kilometrima unaokolo i čist vazduh.
Jedna od nezaobilaznih turističkih atrakcija Rtnja je jama Ledenica koja se nalazi na jugoistočnoj strani najvišeg vrha ove planine. Prekrivena glinom i kamenim blokovima, pedeset metara dugačka, ona ujedno predstavlja jedinu ledenicu u kršu istočne Srbije, u kojoj su zabeležene niske temperature vazduha. Jedinstven je doživljaj doći do prostrane dvorane ove jame i prošetati njenim neobičnim tlom.
Kao simbol planine, na vrhu Šiljak (1565m) nalazi se još jedan kuriozitet koji turisti rado posećuju. U pitanju su ruševine nekadašnje crkve – kapele Svetog Đorđa. Ovu crkvu je uz pomoć 1.000 radnika I rudara, 1935. godine, u znak sećanja na svog supruga Julijusa, podigla Greta Minh. Porodica Minh gazdovala je rudnikom Rtanj do početka Drugog svetskog rata.
Ukoliko ste ljubitelj prirode, svežeg vazduha i zdrave hrane, obavezno posetite Rtanj. Ovaj velelepni gorostas, nalazi se na pola puta između Paraćina i Zaječara, a od Beograda je udaljen oko 200 kilometara.
Prvi vlasnici rudnika „Rtnja“ – porodica Minh
Pordica Minh je iz Moravske u Srbiju došla u drugoj polovini 19. veka. Najpre je 1870. godine u Paraćinu osnovala prvu fabriku tekstilne proizvodnje, da bi zatim formirala firmu pod nazivom „Braća Minh“. Višak profita su potom ulagali u otvaranje rudnika, a koncesije za istraživanje I otvaranje rudnika na Rtnju dobili su 1902. godine. Već 1908. godine u rudniku je radilo 150 rudara, a ugalj je prema Paraćinu transportovan volovskom zapregom, sve do 1912. godine, kada je izgrađena pruga uskog koloseka.
Porodica Minh ulagala je u izgradnji infrastrukture rudnika, a pred sam početak Balkanskih ratova završena je žičara duga pet kilometara, planinska železnička pruga kojom su se kretali vagoneti sa ugljem, parna električna centrala, separacija uglja, rudarski stanovi.
Balkanski ratovi su prekinuli eksploataciju uglja na Rtnju, Minhovi su napustili rudarsko naselje, a Nemci su 1915. godine zauzeli rudnik I tri godine eksploatisali ugalj. Posle oslobodjenja, porodica Minh se 1918. godine vraća na Rtanj I obnavlja proizvodnju u rudniku, koji je povlačenjem Nemaca bio demoliran I poplavljen. Posle smrti vlasnika rudnika,Samuila Minha, 1919. godine, upravljanje rudnikom preuzeo je njegov najstariji sin Julius, sa braćom Adolfom I Aleksandrom.
Rudari I stručnjaci dolazili su i različitih krajeva, a 1923. godine, u rudniku je radilo 550 radnika I 15 činovnika. Oko rudnika se formiralo naselje, a Minhovi su za potrebe rudarskih porodica gradili I opremali stanove, otvorili privatnu školu, ambulantu, prodavnicu, pekaru, bioskop u sokolskom domu, koji je u to vreme bio retkost u Srbiji. Izgradjen je I teren na kome su se održavali sletovi. U sećanju starijih Rtanjaca, potomaka nekadašnjih rudara, posebno mesto zauzima Greta Minh, Juliusova supruga, koju je upoznao tokom lečenja u slovenačkom sanatorijumu, gde je bila bolničarka. Pošto nisu imali dece, gazdarica Greta je bila izuzetno humana I darežljiva prema deci rudara. Njenom zaslugom je otvorena škola, a uoči velikih praznika deca su dobijala poklone. Braća Minh su stipendirala nadarene djake I šegrte, radi daljeg usavršavanja u raznim gradovima Srbije. U rudarskom naselju, 1929. godine , živelo je 2000 ljudi.
Julius Minh je 1935. godine, pod nerazjašnjenim okolnostima, u svom stanu u Beogradu izvršio samoubistvo. Njegovo mesto u prvavljanju rudnikom preuzima supruga Greta. Na vrhu Rtnja, u znak sećanja na supruga, Greta je podigla crkvu-kapelu, posvećenu Svetom Djordju. Minhovi su gazdovali rudnikom punih 40 godina, što je uticalo na ekonomski napredak čitavog kraja.
Za vreme Drugog svetskog rata, Nemci su ponovo preuzeli rudnik, Greta se sklonila u selo Ilino I ratne I poratne godine proživela u porodici Radenković, čiji su članovi bili radnici rudnika. Umrla je 1947. godine.
Park šuma na Rtnju
Park šumu na Rtnju, uredili su i prilagodili okruženju i porodičnoj potrebi bivši vlasnici rudnika, u vreme između dva svetska rata, na prostoru od oko 40 hektara.Zasadjeno je 150 vrsta drveća I ukrasnog šiblja, koje su Minhovi donosili sa putovanja po raznim krajevima Evrope. U parku je zasadjeno i 3200 ruža, naročito duž koloseka kojim su se kretali vagoneti, tako da se ugalj nije mogao videti. Park je imao i vrtlara koji je brinuo o rastinju i parkovskim stazama. Unutar samog parka, vlasnici su izgradili više objekata različitih namena i estetski ih prilagodili prirodnom ambijentu. Njihova vila bila je na samom ulasku u park.
Najvredniji prateći objekat park – šume na Rtnju je, takozvani ‘’Rozarijum’’, kružni objekat od kamena, sa staklenom kupolom, koji je bio prekriven ružama puzavicama. Njihov park bio je nadaleko poznat ne samo po retkim biljkama, nego i po interesantim objektima. I danas se mnogi posetioci Rtnja, dive ‘’Rozarijumu’’, koji se ponosno uzdiže između dva stabla tise. Pored ‘’Rozarijuma’’, koji je najvredniji i najlepši objekat u estetskom pogledu, postojala je i staklena bašta, sa toplim lejama, u kojima je uzgajan rasadni materijal. Svojom lepotom, posebno se isticala česma, čije je postolje zidano od kamena crvene boje, a gornji deo od sige. Na ivici parka, bila je kuglana, u kojoj su se rudari družili i zabavljali u slobodno vreme.
Legende o planini Rtanj
Legende o planini sa čijeg se vrha može videti ušće Save u Dunav, mitovi o skrivenom blagu u njenoj utrobi, tajne o vanzemaljcima i užarenim kuglama koje je nadleću, priče o pozitivnoj energiji kojom zrači ali i zadivljujuća lepota, veličina, savršen geometrijski oblik i lekovito bilje koje raste samo na njenim obroncima, čine Rtanj zagonetnim delom prirode čije tajne još uvek nisu otkrivene. Misteriozni veo koji prekriva Rtanj čini da se naučnici i dalje spore oko toga da li je ova planina drevna piramida, delo prirode ili viših sila.
Jedno je sigurno, iz kotline Crnog Timoka u istočnoj Srbiji, naglo se diže planina koja izaziva divljenje. Na njenim obroncima savršenog oblika raste retko lekovito bilje, a mnoštvo podzemnih izvora, pećina i jama krase skrivene delove njene unutrašnjosti.
Zbog svega toga Rtanj predstavlja fenomen koji iz godine u godinu privlači sve veći broj turista, naučnika, avanturista i planinara. Svako ko je bar jednom posetio ovu planinu tvrdi da je osetio neobjašnjivu energiju, da vazduh drugačije miriše a da priroda koja je okružuje izgleda potpuno nestvarno. Neki tvrde da su se uz pomoć čuvenog rtanjskog čaja izlečili, a drugi da su ovde našli mir.
Da li ste znali bajku o postanku Rtnja?
Nekada davno, još pre sto puta sto godina, više nego što ima najstariji čovek koji je živi ispod Rtnja i zna ovu priču, Rtanj nije bio planina. Na njegovom vrhu nije bio otvor bezdana, a ispod njega nije bio izvor Mirovske reke.
Na mestu Rtnja stajao je tvrdi dvorac jednog čarobnjaka, koji je čuvao svu okolinu i delio ljudima, kako su kad zaslužili, nekada dobro, nekada zlo. Najviša kula ovog dvorca bila je visoka koliko je sada visok Rtanj. U tom dvorcu ovaj čarobnjak je čuvao svoje ogromno blago. Tamo nikada niko nije ušao, a o ogromnom bogatstvu su stalno kružile priče u narodu. Ljudi su hteli da dođu do tog blaga, ali nisu znali kako. Sastajali su se i dogovarali, mislili i domišljali, ali nisu ništa smislili.
Jednog dana dođe neka starica, pa kad čuje šta ovi ljudi žele, reče im, da je ona majka sunca i meseca i da se ovaj čarobnjak nikada nije pokoravao volji njene dece, pa će im zato pomoći.
Reče, da će čarobnjaku dati neke trave i omađijati ga, pa će on tražiti najlepšu devojku sa okolnih zelenih polja, a kad je zatraži, neka mu dadu najlepšu, ali i najlukaviju.
I zaista, posle nekog vremena, čarobnjak zatraži najlepšu čobanicu sa zelenih polja i oni mu je dadoše. Ta devojka je bila najlepša, ali je bila ćerka jedne zle i opake žene, čija je majka bila veštica.
I tako prvi put ljudska noga prekorači prag ovog dvorca, gde je svaka odaja bila puna zlata. Devojka je živela u izobilju u dvorcu čarobnjaka, ali je stalno domišljala, kako će blago da potkrada i šalje ljudima. Na svoju najveću žalost, jednoga dana ona dozna od čarobnjaka tajnu njegovog dvorca: ako se i jedan zlatnik iznese iz dvorca, sve će buknuti i izgoreti u plamenu, a iz podruma će se osloboditi zla reka, koju on čuva zatvorenu i iz njene bistre vode dobija srebrne ribice, išarane crvenim koralima i crnim alemom, i poteći. To je bila tajna, koju niko nije znao. Ne mogavši da se dokopa blaga, devojka reši da napakosti čarobnjaku.
Jednoga dana, kad on ne beše u dvorcu, ona uze šaku zlatnika, iznese ih preko praga i baci. Odjednom dvorac zahvati vatra, sve zlato poče polako da se topi i zatapa vrata i prozore, i kako se zlato topilo ono se slivalo niz kule i gradilo ogromnu kupu na čijem se vrhu stvori rupa, odakle je kuljao gust dim i pepeo, koji je zatrpavao okolinu, a otopljeno zlato se izlivalo niz strane kule. Zla reka se oslobodi iz podruma dvorca, poče polako da gasi zlato i pretvara ga u tvrdi kamen, a u unutrašnjosti stvori jezero, gde čuva svoje srebrne ribice išarane crvenim koralima.
I tako se ovde stvori planina i podeli zelena polja na dva dela, a zbog njenog šiljatog vrha planini dadoše ime Rtanj.
Legende ili istina?
Čak i oni koji ne veruju u priče o vanzemaljcima, užarenim loptama i energetskim poljima, ne mogu a da se ne zapitaju da li su priče koje prate planinu gotovo savršenog geometrijskog oblika istinite. Neki od podataka do kojih su naučnici došli jesu da Rtanj emituje energije koje su veoma korisne za ljudsko zdravlje.
Takođe, posebnim instrumentom za registraciju bioenergetskih i elektromagnetnih zračenja došlo se do snimaka koji pokazuju da Šiljak, najviši vrh planine Rtanj uglavnom upija energiju, a mesto Svetilište u podnožju planine, uglavnom zrači. Interesantno je i to da je na pojedinim mestima na planini izmereno daleko veće zračenje nego u urbanim sredinama.
Priče o neobičnim letelicama koje kruže oko Rtnja, užarenim loptama, vanzemaljcima i glasovima na nepoznatim jezicima za koje pojedinci tvrde da su čuli, još uvek su neproverene. Ono što je do sada utvrđeno jeste da Rtanj ima nagib strana identičan onom na piramidi posvećenoj Mesecu u Meksiku, kao i uglove koji se poklapaju sa onima na Keopsovoj piramidi. Slučajnost ili…?
