ИСТОРИЈАТ БОЉЕВЦА
Када са ауто – пута Београд – Ниш код Параћина скренете према истоку и пређете Честобродицу – капију Источне Србије, спуштајући се у долину Црног Тимока, улазите у општину Бољевац. Општина се простире на 827 км2 у 23 насеља. На овом простору данас живи око 13.000 становника. У самом Бољевцу око 3.500 становника. Бољевац је први пут у турском попису из 1455. године као насеље имао 10 кућа. 1834. године када се зачиње варош, Бољевац има 42 куће и 235 становника. 1841. године Бољевац је добио прву школу, а 1841. године постаје и седиште општине. Те године Бољевац је имао укупно 339 становника. Од тада се Бољевац још брже развија.
10. септембра 1875. године Бољевац је проглашен варошицом. Од тог проглашења Бољевац се још интензивније гради и развија. 1891. године саграђена је зграда поште, у оно време једна од најлепших у Србији. 1895. године саграђена је и прва болница, капацитета до 150 постеља. Само три године после Београда и Бољевац је добио 1902. године телефонску везу са Параћином, а годину дана касније и са Зајечаром. По узору на веће градове у Србији и Бољевац добија 1922. године први спортски клуб ‘’Ртањ’’ који је окупио ондашњу омладину са циљем да се развија спорт и у Црној Реци. 1926. године отворен је и први хотел, власника Видојевић Саве, који је хотелу дао име ‘’Јелена’’ по својој рано преминулој мајци.
БОЉЕВАЦ ДАНАС
Општина Бољевац је крај са повољним пословним окружењем. Ова еколошка општина која је тај статус добила пре 25 година, привлачи све већи број инвестиција у последњих 10 године. Туризам је у замаху и све се више развија. Број гостију је увећан за 40% од 2009. године, а од 2016. године је кренула и категоризација приватног смештаја.
Две трећине грађана општине Бољевац живи на селу, те се овој чињеници поклања посебна пажња. Очувана природа, мноштво руда, шума, пашњака, ловишта, чисти извори и воде, је оно што Бољевац чини другачијим од осталих.
ПРИРОДНА ДОБРА
Ртањ – планина за одмор и душу. Планину Ртањ, једну од најлепших планина у Србији, одликују повољни микроклиматски услови, који изузетно повољно утичу на човеково здравље. Богатство природе – самоникла јелова шума на северним обронцима, разноврсност биљног и животињског света, многобројни природни извори – подстичу развој еколошког туризма. На југоисточним падинама распрострањен је – ртањски чај (сатуреја монтана). Ртањски чај, надалеко је познат по својим лековитим својствима. Користи се за ублажавање упала органа за дисање, варење и мокраћних канала, као и за лечење спољних упала коже и слузокоже. Изузетно је погодно средство за децу и одрасле, као и заштита од прехладе, кашља, промуклости и бронхитиса. Код редовног узимања јача отпорност слузокоже и превентивно делује код обољења дисајних органа, а нарочито код сметњи изазваних магловитим и влажним временом. Препоручује се за лечење деце и старијих особа. Надморска висина на којој се налази туристичко насеље Ртањ је 640 метара, а надморска висина саме пирамиде планине Ртањ 1565 метара.
БОГОВИНСКА ПЕЋИНА – Заштићено природно добро III категорије. Својом дужином од преко 6000 метара, дуго је била најдужа пећина у Србији. Налази се на теритотији општине Бољевац, на источном ободу Јужног Кучаја, атар села Боговина. Удаљена је од Бољевца 12 км, од Параћина 62 км, а од Београда око 220 км. Приступачна је за моторна возила. Једна је од најлепших пећина у Србији и један је од туристичких драгуља општине Бољевац. У 2008. години кренуло се са уређењем Боговинске пећине за туристичке посете по пројекту професора др Раденка Лазаревића.
КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ Општине Бољевац
Када говоримо о нашој богатој културолошкој прошлости, не смемо заборавити и средњевековно црквено градитељство. У вези са тим постоји и једна легенда која се до данашњег дана препричава у Црној Реци.
Да ли сте знали?
Један хајдук киван на владику оде код њега на исповест и пита га шта да учини онај ко убије владику, да би му греси били опроштени. Владика му каже да такав човек треба да сазида 9 цркава, да би се искупио од грехова. Он закоље владику и закопа га и сагради 9 цркава. По легенди, тако су настале цркве и манастири о којима ће бити речи.
