Историја
БОЉЕВЦА
Настанак данашње варошице везује се за почетак 19. века, када су изграђене прве кафане на бољевачкој реци, где су се заустављали путници, који су путовали ка Зајечару и даље према истоку. Бољевац се први пут помиње у турском попису Видинског санџака, половином 15. века, када је пописано само 10 кућа. Насељавање места поред Арнауте почело је тридесетих година 19. века. У то време, становници Бољевца били су механџије, трговци и занатлије, који су се досељавали из околних места, много старијих од саме варошице. У то време било је 235 становника.
Прва школа је 1841. године, а 1844. Бољевац постаје седиште општине. У то време, заједно са истоименим суседним селом, Бољевац је имао 339 становника. Интезивније насељавање почиње средином 19. века, па 1860. године, Бољевац постаје средиште среза, а годину дана касније изграђена је црква Светог Илије.
Важни догађаји везани за културни живот Бољевца су отварање читаонице, 1869. године и оснивање дилетантског позоришта „Звезда“, 1874. године. За житеље Бољевца, посебан значај у историји има 10. септембар 1875. године, када је ово место Указом Кнеза Милана Обреновића, добило статус варошице. Овај датум се данас обележава као Дан општине.
О развоју варошице сведоче подаци о изградњи два значајна објекта; зграде поште, 1897. године, у то време једне од модернијих у Србији и болнице, са 150 постеља.
Почетком 20. века, отворен је рудник Ртањ, у власништву породице Минх, чешких Јевреја, који су добили концесије за експлоатацију камног угља. Око угљенокопа, почиње да се гради и развија исто имено рударско насеље. Почетком 20. века, односно 1902. године, успостављена је телефонска веза са Зајечаром, а годину дана касније и са Параћином.
До почетка Првог светског рата, Бољевац је добио новчани завод, отворен је рудник Мрког угља Боговина, 1912. године израђена је пруга уског колосека Параћин – Зајечар, што је допринело интезивнијем развоју не само варошице, већ читавог краја.
У Бољевцу је по узору на веће градове, 1922. године основан спортски клуб „Ртањ“, који је окупљао младе ради популаризације и афирмације спорта.
По завршетку Великог рата, на темељима старе школе, која је била порушена, 1923. године изграђена је нова зграда, у којој се и данас одвија настава за основце. У време између два рата, Бољевац живи интезивнијим друштвеним, политичким и културним животом о чему сведочи постојање фудбалског клуба, соколског друштва, женских удружења. Први хотел, под називом „Јелена“, Бољевац је добио 1926. године. Подигао га је Сава Видојевић, угледни Бољевчанин тог времена и назвао по својој раној преминулој мајци.
У новијој историји, најинтезивнији развој забележен је седамдесетих година прошлог века, када су почеле да раде фабрике у металском комплексу, дрвној и текстилној индустрији и области грађевине.
Туризам, као посебна грана, почео се развијати седамдесетих година прошлог века, након затварања рудника на Ртњу. Многи објекти у насељу, прилагођени су потребама боравка гостију, а прве организоване групе били су ученици основних школа.
Бољевац
ДАНАС
Општина Бољевац је крај са повољним пословним окружењем. Ова еколошка општина која је тај статус добила пре 25 година, привлачи све већи број инвестиција у последњих 10 година. Туризам је у замаху и све се више развија. Број гостију је увећан за 40% од 2009. године, а од 2016. године је кренула и категоризација приватног смештаја.
Две трећине грађана општине Бољевац живи на селу, те се овој чињеници поклања посебна пажња. Очувана природа, мноштво руда, шума, пашњака, ловишта, чисти извори и воде, је оно што Бољевац чини другачијим од осталих.
Природна
ДОБРА
Ртањ – планина за одмор и душу. Планину Ртањ, једну од најлепших планина у Србији, одликују повољни микроклиматски услови, који изузетно повољно утичу на човеково здравље. Богатство природе – самоникла јелова шума на северним обронцима, разноврсност биљног и животињског света, многобројни природни извори – подстичу развој еколошког туризма. На југоисточним падинама распрострањен је – ртањски чај (сатуреја монтана). Ртањски чај, надалеко је познат по својим лековитим својствима. Користи се за ублажавање упала органа за дисање, варење и мокраћних канала, као и за лечење спољних упала коже и слузокоже. Изузетно је погодно средство за децу и одрасле, као и заштита од прехладе, кашља, промуклости и бронхитиса. Код редовног узимања јача отпорност слузокоже и превентивно делује код обољења дисајних органа, а нарочито код сметњи изазваних магловитим и влажним временом. Препоручује се за лечење деце и старијих особа. Надморска висина на којој се налази туристичко насеље Ртањ је 640 метара, а надморска висина саме пирамиде планине Ртањ 1565 метара.
БОГОВИНСКА ПЕЋИНА – Заштићено природно добро ИИИ категорије. Својом дужином од преко 6000 метара, дуго је била најдужа пећина у Србији. Налази се на теритотији општине Бољевац, на источном ободу Јужног Кучаја, атар села Боговина. Удаљена је од Бољевца 12 км, од Параћина 62 км, а од Београда око 220 км. Приступачна је за моторна возила. Једна је од најлепших пећина у Србији и један је од туристичких драгуља општине Бољевац. У 2008. години кренуло се са уређењем Боговинске пећине за туристичке посете по пројекту професора др Раденка Лазаревића.
ОПШТИНЕ БОЉЕВАЦ
Културно-историјско наслеђе
Када говоримо о нашој богатој културолошкој прошлости, не смемо заборавити и средњевековно црквено градитељство. У вези са тим постоји и једна легенда која се до данашњег дана препричава у Црној Реци.
Да ли сте знали?
Један хајдук киван на владику оде код њега на исповест и пита га шта да учини онај ко убије владику, да би му греси били опроштени. Владика му каже да такав човек треба да сазида 9 цркава, да би се искупио од грехова. Он закоље владику и закопа га и сагради 9 цркава. По легенди, тако су настале цркве и манастири о којима ће бити речи.
Туристичка мапа
општине Бољевац
Општина Бољевац је крај са повољним пословним окружењем. Ова еколошка општина која је тај статус добила пре 25 година, привлачи све већи број инвестиција у последњих 10 године. Туризам је у замаху и све се више развија. Број гостију је увећан за 40% од 2009. године, а од 2016. године је кренула и категоризација приватног смештаја.
