Боговинска пећина
туристички драгуљ општине Бољевац
Упознајте једну од најдужих, и по оценама многих свакако најлепших пећина у Србији
ОБАВЕЗНО ЗАКАЗИВАЊЕ!
060/02-07-755
Радно време: Понедељак – Петак: 09:00 – 15:00
Субота – Недеља: 10:00 – 16:00
Цена улазнице: Појединачна улазница: 400,00
Деца од 7 – 14година: 300,00
Групна улазница: 350,00
БОГОВИНСКА ПЕЋИНА – Боговинска пећина је споменик природе, заштићено природно добро III категорије. Налази се у источној Србији, на обронцима планине Јужни Кучај, у близини Рудника мрког угља Боговина, удаљена је 12km од Бољевца, 41km од Сокобање, 141km од Ниша и 220km од Београда. Кроз пећину протиче река која је периодично активна, а улаз у пећину је назван Виглед.
Пећина је једна од најлепших и најдужих у Србији и један од најлепших туристичких драгуља општине Бољевац. Уређење Боговинске пећине рађено је по пројекту професора др Раденка Лазаревића. Пећина је дугачка око 6.000 метара, а за посетиоце је уређено 540 метара стазе, која је уздигнута од речног корита. Дуж стазе је постављена расвета, што омогућава несметан приступ до најлепших дворана пећине. Температура је константно од 10-12 степени. Посебан утисак на посетиоце у уређеном делу пећине остављају 4 дворане, богатим пећинским накитима.
Рударска дворана – налази се са десне стране речног канала. Добила је назив по три сталагмита која подсећају на рударе, а такође и због непосредне близине рудника мрког угља Боговина.
Концертна дворана – ова дворана делује импозантно, а због своје акустичности добила је назив Концертна дворана. Пружа услове за организовање музичких и литералних садржаја, па је због тога другачије називају и Свечана дворана.
Дворана киклопа – располаже обиљем накита претежно сталагмитске скупине. Централно место заузимају фигуре налик Киклопима, по којима је дворана и добила име. Поред Киклопа налази се мањи сталагмит са леве стране који подсећа на Богородицу односно мајку која држи дете у наручју. Лево од Богородице истиче се раскошан и светлуцав пећински стуб, који је због тога добио назив Влашка млада.
Хајдучка дворана – добила је назив по сталагмиту високом 10 метара, чији је пречник 2 метра и који симболизије чувеног Хајдук Вељка. Близу Хајдук Вељка са његове леве стране налази се фигура која представља његову верну сапутницу и саборца Чучук Стану. По казивањима, у пролеће 1807. године, Хајдук Вељко се са својим устанцима притајио у Боговинској пећини, одакле је следећег јутра извршио напад и заузео кулу Осман – Бега у суседном селу Подгорцу.
Неуређени део – Честа су интересовања за даљу авантуру кроз пећину уз обавезну пратњу спелеолога. Учестала су и истраживања спелеолошких друштава, како оних из Србије, тако и из других земаља. Неуређени део пећине обилује сталагмитима, сталактитима и различитим фигурама међу којима се посебно извајају: бели коњ, кристална дворана, дворана свећњака и кадице формиране тако да посетиоцима пружају уживање и њиховом разгледању.
Пећински слепи мишеви – Пећину настањује заштићена врста слепих мишева, ендемска врста речних ракова и такозване псеудо-шкорпије које настањују неуређени део пећине. По последњем истраживању у боговинској пећини пронађене су следеће врсте слепих мишева:
1. Miniopterus schreibersii – европски дугокрилаш
2. Myotis capacinii – дугопрсти вечерњак
3. Rhinolophus ferrumequinum – велики потковичар
4. Rhinolophus euryale – средоземни потковичар
5. Myotis oxygnathus – јужни велики вечерњак
