Манастир
Лапушња
Манастир Лапушња налази се у атару села Кривог Вира. Велика црква Светог Николе некадашњег манастира Лапушња смештена је уз само брдо Вучја глава надомак Ртња, у атару села Криви Вир, на самој граници са суседним селом Луковом. Постојећа црква сачувана у рушевинама главна је грађевина некадашњег манастирског комплекса, опасаног каменим зидом, који је делимично очуван.
Некада је Лапушња била централна црква за цело подручје горњег дела тока Црне реке и седиште епископа. Данас су то само монументалне развалине које говоре да је ово подручје у средњем веку било веома насељено.
Најстарији писани подаци о манастиру Лапушњи датирају из 1455. године. Конзерваторско-рестаураторски радови вршени су у више наврата. Први радови су отпочели 1950. године и настављени 1956. године, када су скинути фрагменти живописа и пренети у Народни музеј у Београду. Следећи радови вршени су у раздобљу од 1968. до 1973. године.
У манастиру се одвијао активан духовни живот све до аустријско-турских ратова у XVII и XVIII веку када је Лапушња страдала и опустела.
Сврстана је у споменик културе од великог значаја и уписана је 1982. године у регистар Завода за заштиту споменика културе у Нишу, под редним бројем 12. Данас је Лапушња полусрушени манастир, а некада је представљао својеврсну знаменитост. Црква манастира Лапушња била је храм за целу околину. У њој је стално боравио епископ. Манастир Лапушња се први пут спомиње у турским пописима 1455. године. Значи да је на месту садашње већ била старија, вероватно из XIV века, али је порушена. Лапушња има тролисну основу са високим кубетом које доминира над читавом грађевином. Рађена је по узору на сакралне грађевине Моравске школе. Од живописа је сачувана делимично ктиторска композиција на којој су војвода Радул и кнез Богоје, који држи модел цркве. Иза Богоја је госпођа Мара, а иза Радула његова жена Наталија. Манастир је активно деловао до краја XVII века.
